Jak vspomn̦alem v vǿtku z ciril̦icǿ, projektovan̦e ciril̦ici do jøzika pol̦skego sklon̦ilo mn̦e do ponovnego pr̦emișl̦en̦a sistematiki pol̦skix zm̦økčen̦.
Moje al̦fabeti pr̦ed rokem 2007 un̦if̦ikovali zm̦økčen̦a n̦eetimol̦ogične
(dyinozawr, syinus, gryil̦l̦) z gran̦icǿ pr̦edrostka m̦øʒi spólgloskǿ a samogloskǿ
(od’izol̦ovaț, z’idjoțeț). Jednak taka gran̦ica pr̦edrostka bila tež zaznačana pr̦i innix samogloskax
(od’učiț, dez’aprobata), co povodovalo n̦ekonsekvencjø:
du bilo odróžn̦ane od
d’u, al̦e
dyi od
d’i — n̦e.
Dl̦atego v pr̦ed’ostatn̦ej versji mojix al̦fabetóv višedlem od zm̦økčen̦ fonetičnix. Te zaș etimol̦ogičn̦e m̦økke spólgloski, które n̦e pokrivajǿ șø z fonetičnim̦i zm̦økčen̦am̦i svojix etimol̦ogičnix odpov̦edn̦ikóv tvardix, viraz̦ilem osobnim̦i l̦iteram̦i, bez formal̦nego lǿčen̦a spólglosek v pari etimol̦ogične. To n̦esteti n̦e pozvol̦ilo zrob̦iț ladnej ciril̦ici…
Zatem v ostatn̦ej versji al̦fabetóv ponovn̦e začǿlem od zm̦økčen̦ etimol̦ogičnix. N̦eetimol̦ogične zm̦økčen̦a fonetične z’ostali zdegradovane, xoț n̦e zapomn̦ane. V kv̦etn̦u zrob̦ilem novǿ laținkø, wik’end majovi vikor̦istalem na anal̦ogične pr̦eprojektovan̦e Sil̦ab̦ici, a čas po n̦im — na uaktual̦n̦en̦e oprogramovan̦a i op̒isóv.
V kon̦cu všistke l̦iteri sǿ na svojim m̦ejscu!

Як вспомнялэм в вѫ́тку з ціриліцѧ́, проектоване ціриліці до ѧзика польскэго склоніло мне до поновнэго премисьленя систэматики польских змѧкчень.
Мое альфабэти пред рокэм 2007 уніфіковали змѧкченя неэтимолөгичнэ
(дјінозаўр, сјінус, грјільль) з граніцѧ́ предростка мѧѕі спо́лглоскѫ́ а самоглоскѫ́
(одъизолөвать, зъидъөтеть). Еднак така граніця предростка била тэж зазначяна прі инних самоглосках
(одъучіть, дэзъапробата), цө поводовало неконсэквэнцьѧ:
ду било одро́жнянэ од
дъу, але
дјі од
дъи — не.
Длятэго в предъостатней вэрсъі моіх альфабэто́в вишедлэм од змѧкчень фонэтичних. Тэ зась этимолөгичне мѧккэ спо́лглоски, кто́рэ не покриваѧ́ сѧ з фонэтичнимі змѧкченямі своіх этимолөгичних одповедніко́в твардих, виразілэм особнимі літэрамі, бэз формальнэго лѫ́ченя спо́лглосэк в пари этимолөгичнэ. То нестэти не позволіло зробіть ладнэй ціриліці…
Затэм в остатней вэрсъі альфабэто́в поновне зачѧ́лэм од змѧкчень этимолөгичних. Неэтимолөгичнэ змѧкченя фонэтичнэ зъостали здэградованэ, хоть не запомнянэ. В кветню зробілэм новѫ́ латінкѫ, ўикъэнд маөви викорісталэм на аналөгичнэ препроектоване Силябіці, а чяс по нім — на уактуальнене опрограмованя и опісо́в.
В коньцю вшісткэ літэри сѫ́ на своім мейсцю!